Pretražujući internet sasvim slučajno sam naišla na ilustraciju koja me je oduševila. Na njoj su bili prikazani oblici različitih boja i vrste koji predstavljaju decu punu mašte i divnih raznolikih ideja. Nakon što bi svi prošli kroz mali tunel, to jest školu, izašli bi kao sive kocke savršeno jednakih ivica. Tako se i nama urezuje u razum na koji način bi trebali razmišljati i kako se ponašati u određenim situacijama. Niko od nas ne razmišlja o tome šta je bolje i čemu stremiti, imati ili biti, od nas se očekuje da kažemo da ne želimo bogatstvo, več da želimo biti pošteni i iskreni ljudi koji će i do poslednje mrvice deliti sa drugima.

Ljudi koji zarađuju manje sume novca teše sebe govoreći da se sreća ne može platiti. Slažem se da bogat čovek nije onaj ko ima puno novca već srećnu i zdravu porodicu, ali tu dolazi pitanje – da li se može biti zdrav i srećan bez novca? Koliko je samo ljudi, žena, pa čak i dece, napustilo ovaj svet jer nisu mogli platiti lečenje ili komplikovane operacije? Koliko ljudi živi na ulici i bez toplog obroka? Sigurna sam da bih ih dovoljna količina novca učinila jako, jako srećnima. Da li dobrota ljudi koji nemaju za osnovne životne potrebe dovoljna ako nemaju novca? Ljubav jeste divna i toplina porodične atmosfere postaje jedna od najlepših uspomena u našem životu, ali se od toga ne može živeti. Da bi se preživelo, bar na našoj planeti, neophodan je novac.

Svako od nas je bar jednom zamišljao da troši stotine hiljada ako bi ih kojim slučajem osvojio, pronašao ili stekao. Zapitajte se koja je vaša iskrena životna želja i šta je potrebno da biste je ostvarili. Neko će reći da mašta o putovanju svetom. Neko mašta o srećnoj porodici u toplom domu. Neko se nada skupom automobilu ili letovanju na Havajima. Hajde da budemo malo manje sebični i razmišljamo o drugima. Zamislimo želje svoje porodice. Sigurna sam da bismo bili ispunjeni radošću ako bi pomogli ostvarivanju tih želja. Neretko šetajući gradom srećemo očajne ljude koji traže novac za lečenje svog deteta. Šta mislite, koja je njihova životna želja i kako se može ostvariti?

Govori se da novac kvari ljude, da ljudi postaju nadmeni i smatraju sebe važnijima od ostalih ako imaju puno para. Da li je to istina? Zar ne treba osoba koja je vredno učila, mučila se, radila, pa tek onda zaradila, biti ponosna na svoje uspehe? Roditelji često govore svojoj deci da će naučiti da cene novac tek kada ga mukom budu zaradili i to je istina. Kao što postoje različite osobe i karakteri, tako je i različito ponašanje ljudi kada su ekonomski stabilni. Ako roditelji nauče svoju decu poštenju i da cene rad, oni će bez obzira na sume na svojim bankovnim računima odrasti u ljude spremne da se pomuče da bi nešto zaradili, a na kraju to i podele. Sa druge strane, ako se deci pruža na tacni sve šta požele bez da se od njih očekuje bilo kakav trud, smešno je nadati se odrastanju u skromne ljude koji će biti vredni i radni. Zato postoje kako škrtice i varalice, tako i oni koji većinu svog bogatsva daju u dobrotvorne svrhe i njih zovemo najvećim herojima današnjice. Reći da novac kvari ljude je podjednako kao i reći da je oružje ubilo a ne čovek.

Moje mišljenje je da nije ispravno težiti ka samo jednoj stvari, niti birati da li je bolje imati materijalno bogatstvo ili dovoljno vredeti da bi važili za dobrog i uzornog čoveka. Na ovom svetu je nemoguće opstati bez novca i to nam je sasvim dovoljan razlog da težimo ka zaradi celog života. To nikako ne znači da trebamo zapostaviti druge i sebe i potpuno se usmeriti ka materijalnosti i ceniti je više od morala. Treba biti umeren, vredan i pristojan da bi se došlo do posla i novca, ali isto tako taj novac treba koristi ne samo na sebe već i na pomoć koliko smo u mogućnosti.

Dakle, budite da biste imali, imajte da biste bili.

Нравится 3