Ove večeri ležim sama u krevetu, koji kao da je miljama dug. Nema tebe sa mnom.

Prisećam se zajedničkih trenutaka koji kao da se neće ponoviti, a znam da hoće. Još dugo bićeš ti kraj mene.

Nežno grlim jastuk baš kako bih ležala na tvojim golim, vrelim grudima i zaneseno slušala otkucaje srca. To je već danima jedini način da utonem u snove, to mogu samo dok si ti kraj mene. Makar samo u mislima.

Osećam tvoj miris. Toliko blag da sam sigurna da ga niko drugi ne mi mogao osetiti. Ali ja mogu jer ti si deo mene, veliki deo mog srca. Ti si moje sve.

Moram duboko da uzdahnemi čvrsto zatvorim oči i očekujem da se pojaviš kada ih otvorim. Ali ti ipak nisi tu. Znam, šašava sam. Ti si moj i tek ćeš to biti. Još mnogo, mnogo puta će tvoji spretni prsti kliziti po mojoj koži, usne tvoje će me milovati, kosu ćeš mi mrsiti.

Tek ću ja tebe da volim.

Ali trebaš mi sada. Danas, u ove kasne sate očajnički te želim. Treba mi tvoj zagrljaj, da me uspavljuješ pesmom i govoriš onako kako sam oti umeš. Trebaš mojoj kosi. Svaki pramen te želi i nada se tvojim nežnim i blagim dodirima. Da bih pregurala dan moraju nam se pogledi sresti. Pogled tvojih nežnih, tako predivno sjajnih oćiju me podseti svaki put na dan kada sam se zaljubila u njih.

Opet duboko udišem poslenje tragove tvog mirisa koji me opija. Uvek se setim dugih zagrljaja, tako predivnih i toplih. Nigde se ne osećam tako sigurno i bezbrižno kao kada me ti grliš. Setim se tvog vrata, nežnog i divnog. Oh, kako bih ga samo ljubila.

A tek ti poljupci…

Kako o njima početi kada ni hiljade reči ne bi bilo dovoljno da opišem šta osećam dok me ljubiš.

Počevši od tvojih slatkih usana, tako savršenog, kao izvajanog oblika, do spretnosti kojom me ljubiš… Dok se prisećam, čežnjivo mi se otežu dugi uzdasi, a verujem da mi se i u očima vidi požuda. Obuzima me takva strast da bih dala sve da te poljubim. A znam da ću te tek ljubiti, bezbroj puta ljubiti i zadovoljavati.

Takvo razmišljanje mi ne pomaže da te manje želim. Naprotiv – želim te još više. Svaka čestica u mom telu živi da te ima. Tako te neoprostivo želim, tako mi ludo trebaš.

Kada se samo setim šta smo sve radili, koliko trena, minuta, časova provela sam u tvom zagrljaju dok si me ljubio. Često si me ljubio polako, nežno i dugo, a još češće su mi tvoje usne bile najpotrebnije da preživim. Pila sam sa njih kao čovek na sred pustinje, hranila se kao večito gladan siromah. Udisala te i živela od toga.

Ti si moje sve. Želim te. Volim te.

Razumeš li zašto ne mogu da se uspavam kada nisi tu_ Kada sklopim oči jedina si preokupacaija moje blesave glavice. Jedina stvar o kojoj maštam. Jedina preka potreba.

Nekima je potrebno pola života da, ako imaju sreće, pronađu pravu ljubav. Nekada je ne prepoynaju i kada im se nudi, a neki je odbacuju jer žive u strahu od povređivanja. A ja? Ja sam te pronašla, a život mi još ni počeo nije. Znam da ti si taj – moja prava ljubav i ja sam najsrećnija devojka na svetu jer te imam.

Zato hvala Bogu što postojiš, a tebi, ljubavi moja, jer me voliš.

Samo tvoja, zauvek, Mici

Нравится 8