Sedim i razmisljam, prosto se ne mogu setiti kada mi je srce za nekim lupalo. Jako, brzo, sa uzbudjenjem. Ne secam se ni kada mi je telo za nekim treperilo. Ne secam se lepih dana, trenutaka, nicega se lepog ne secam. Kao da je moje telo zaposeo neki vrag. Vrag pun gorcine i zlobe, kao da to vise nisam ja. On mi ne dozvoljava da volim niti da budem voljena. Svaku mogucu ljubav mi unapred ubije, unisti sve i pre nego bilo sta uradim, zapocnem. I kada god pomislim : "To je to,prestalo je opet cu biti ona ista,puna ljubavi, 'on' je taj koji ce sve to promeniti" ,sve to padne u vodu. Povredi me , ubedi da to nije za mene i da je mozda i bolje tako. Onda se vracam u svoj svet, volim samo sebe i svoj odraz u ogledalu i to mi je dovoljno. Ne primecujem muske osobe oko sebe, bar ne na onaj nacin na koji bi oni to zeleli. Sve ih gledam samo kao drugove, kao osobe sa kojima bih mogla da izlazim, druzim se ali nista vise od toga. Kazem sebi : "Ko zna zasta je to dobro,mozda mi ljubav nije sudjena,bar ne jos." Ali kad,kad ako ne sad...? Imam dvadeset godina a nisam nikoga volela. Zaljubljena bila jesam i to do usiju. Ta zaljubljenost je trajala cetiri godine ali je i ona nestala. Nije bila lepa, bolela je i previse za nekoga kome se prvi prvi put desilo da se zaljubi...Mislim da je najgori osecaj zaljubiti se a da vam to nije uzvraceno. Ne znam, mlada sam jos, jos mnogo toga moram proci,znam da ima mnogo stvari koje bole mnogo vise, ali mene je eto to do sada najvise bolelo. Mozda se zbog toga i ne mogu opustiti, zaljubiti , mozda bas zbog toga vise i ne verujem ni jednom muskarcu. Ali na zalost tako je ! Bar je tako bilo do sada. Mnogo su me pitali da mozda ne pripadam gej populaciji,nekada bih kroz salu rekla da bi mozda tako i bilo bolje, "Zasto,to je danas moderno" odgovorila bih kroz smeh. Ali koliko god te ljude podrzavala nikada ne bih mogla da budem deo njih. Karakter mi ne dozvoljava. A i nikada nisam devojke gledala na taj nacin. I sve dok me neko ne uzdrma, dok mi ne dokaze da ljubav zaista postoji i da je lepa, ja cu misliti suprotno. Do sada sam govorila kako su svi muskarci isti,ali nisu pogresila sam. Svaki je gori od predhodnog,svaki laze, povredjuje ali i voli na svoj nacin. Na zalost imala sam prilike da se uhvatim za nekog 'Smekera' koji ne zna da voli pa sam zbog toga i bila povredjivana. Mada mislim da su svi ti 'smekeri' nekada povredjeni i da se zbog toga plase da vole i da zato povredjuju sve oko sebe. Ko zna... Volela bih da se zaljubim onako ludo, da izgubim pojma o vremenu kada sam sa njim, da se ne obaziren ni na sta. Ali da ovog puta to bude obostrano i podjednako jako iako je to malo moguce , verujem da tako nesto ipak postoji.! ;)

Нравится 20